Dojka je žlezda koja produkuje meko. Mleko se stvara u mlečnim žlezdama i zatim kanalićima se izlučuje kroz bradavicu. Kao i u svim ostalim delovima tela, ćelije u dojci stalno rastu, obnavljaju se i miruju u ciklusima. Period rasta i mirovanja ćelije u svakoj ćeliji je kontrolisano genima koji se nalaze u jedru ćelije. Možemo reći da je jedro ćelije „kontrolni centar“ svake ćelije.

Međutim kada Vaši geni u ćeliji, konkretno dojke, izgube sposobnost kontrole ciklusa rasta i mirovanja ćelije, tada se ćelije počnu obnavljati abnormalnim tokom, što može imati za rezultat nastanak promenjenih dakle atipičnih ćelija tj. ćelija koje nazivamo karcinomskim-zloćudnim ćelijama nad kojima naše telo nema kontrolu rasta. Prema naučnim istraživanjima naše ćelije koje se neprestano obnavljaju tokom života, mogu se početi obnavljati bez kontrole iz jedra ćelije i mogu postati zloćudne kada ne bi u našem telu postojali i dodatni mehanizmi koji mogu „popraviti“ grešku u obnavljanju ćelija.

U početku žene s rakom dojke nemaju nikakvih tegoba. Obično kad nastaje rak dojke on se u početku ne pipa, a tada je ako postoji, lečenje najefikasnije i to najčešće bez odstranjenja cele dojke. U našim ordinacijama kada pitamo žene kada ste bili na pregledu dojki (mamografija ili ultrazvuk) čest odgovor je nikad, pre 5 ili 10 godina i vrlo često čujemo: „ Mislim da ne trebam raditi preglede za dojku jer ništa ne osećam“. Upravo ova rečenica je pogrešna i svi zajedno a pogotovo lekari, moraju u razgovoru sa svojim pacijentkinjama razbiti ovo pogrešno shvatanje.

Dakle ukoliko postoji početni rak i mi ga utvrdimo mamografijom ili ultrazvučnim pregledom preživljavanje žene je preko 95 % i kvalitet života je nepromijenjen. U 80% slučajeva raka dojke žena kvržicu otkriva sama, i to je loše, jer tada je rak već opipljiv a mi ga danas možemo otkriti dok se ne pipa, a postoji u dojci. Međutim treba potsticati žene na preventivne preglede i stalno razbijati strah od pregleda. Vrlo često razbacane i brojne kvrge po dojkama koje neke žene imaju obično nisu rak već dobroćudne, fibrocistične promene o kojima je bilo govora nešto ranije.

Kada se ultrazvučnim pregledom pronađe čvor, tada se obavlja citološka punkcija vidljivog čvora pod kontrolom ultrazvuka. Na taj način može se izvući određena količina ćelija uz pomoć igle sa špricom (aspiracijska citologija). Ovaj način je najjednostavniji i najmanje neugodan za pacijenta. Uz malo pažnje pri samom zahvatu lekara i dobroj pripremi i opuštanju pacijenta zahvat je za neke pacijente ugodniji od vađenja krvi.

Ovaj zahvat tj. citološka punkcija pod kontrolom ultrazvuka radi se u ordinaciji. Sam zahvat citološke punkcije obavlja se u ordinaciji, a zatim se uzorak punktata šalje citologu, specijalisti koji dalje pripremom i citološkim pregledom preparata obavlja mikroskopski pregled citološkog punktata i nalaz je gotov za 2 dana. Tako se brzo može saznati rezultat punkcije, što je neophodno za odluku o daljim postupcima obrade ili lečenja.

Osim aspiracijske citologije može se raditi i aspiracijska biopsija koja se radi debljom iglom od one koju koristimo za aspiracijsku citologiju zato jer se biopsijama uzima uzorak tkiva, a ne samo ćelija.

Postoji još i incizijska biopsija, to je postupak uzimanja uzorka tkiva jednim rezom ili na kraju postoji i ekscizijska biopsija. a to je odstranjenje cele kvržice. Kod svake biopsije uzorak tkiva koji može biti dobijen na bilo koji od navedenih načina upućuje se patologu koji nakon učinjenog preparata koji trba da bude prilagođen za mikroskopsku analizu, donosi patohistološku dijagnozu primljenog i obrađenog i mikroskopski pregledanog uzorka tkiva. Svi navedeni zahvati obavljaju se ambulantno bez boravka u bolnici osim ekscizijske biopsije gdje nekoliko dana bolesnica boravi u bolnici (2-3 dana).

Pri mamografiji žene su izložene veoma malim dozama radijacije, ali ipak postoje određeni strahovi da bi čak i ta količina mogla izazvati mutacije na DNA i posljedično tome karcinom. Mamografija se smatra klasičnim primjerom «trgovine» ili zamjene rizika za koristan rezultat. Naime uz veoma mali rizik da mamografija stvarno izazove neki maligni poremećaj, žena dobiva potencijalni beneft otkrivanja ima li već bolest i to u stadiju koji se lako i uspješno liječi. Rizik od mamografije je toliko nizak, u suprotnosti koliko je rizik od raka dojke visok, da se danas u medicinskoj i znanstvenoj zajednici smatra kako korist višestruko nadilazi sve rizike koje ta tehnika ima.

Osim toga samo- pregledom i redovnim pregledima kod lekara (godišnje jedanput ili svakih 6 meseci) ukloniće će se strah od svakog pregleda. Iz iskustva znam da najveći strah od pregleda dojki imaju žene koje dolaze na preglede svakih nekoliko godina. Mislim da je samo-pregled potreban, jer dojka se ciklično u toku meseca menja, naročito dok žena ima menstruaciju. Kod svake takve ciklične, fiziološke promene dojke, pre menstruacije ili nakon menstruacije, moguće su ireverzibilne promene i nastanak početne kvržice u dojci koju treba što ranije uočiti.

Lekar treba da poduči svaku ženu da zna da opipa vlastite dojke naročito nakon njegovog pregleda gde će žena upoznati svoje kvrge i neravnine u građji dojke i zna će kasnije prepoznati neku novu promenu. Pregled dojki počinje uvek anamnezom, zatim kliničkim pregledom. Klinički pregled dojke trebao bi biti deo svakog kliničkog pregleda kod žene. Lekar naime pregleda dojke tražeći nepravilnosti, uvlačenja ili napetosti kože, kvržice i iscedak. Nakon toga opipavanjem dojke lekar opipava po određenom redosledu jednu drugu dojku i pazušne jame gde mogu biti opipljivi, uvećani limfni čvorovi.