Zdravlje

Bolesti dojke mogu biti dobroćudne (benigne) i zloćudne (maligne). U dobroćudne bolesti spadaju: bolna dojka, ciste, fibrocistična bolest dojke (FC bolest dojke), dobroćudne vezivne kvržice (fibromi), mastopatija ( fibrocistična mastopatija),iscedak iz bradavice i infekcija ( upala ) dojke. Zloćudne bolesti dojke obuhvataju nekoliko vrsta raka dojke (lobularni, intraduktalni rak), Pagetovu bolest dojke. Cystosarcoma phyllodes redak je oblik raka dojke, a može biti ali ne mora biti zloćudan.

BOLNA DOJKA

Žene vrlo često osećaju bol u dojkama (mastalgiju) ili osetljivost dojki pre menstrualnog ciklusa verovatno zbog hormonalnih promena koje dovode do menstruacije. U većini slučajeva bol u dojkama nije znak raka dojke iako kod pojedinih žena bol u jednoj dojci mora se istražiti jer može značiti rak dojke. Ponekad, bol izazivaju ciste u dojci. Neki sastojci u hrani ili piću (metilksantini iz kafe) smatraju se odgovornim za bol u dojkama. Kod većine žena bol u dojkama najčešće nije jak i nestaje sam od sebe nakon nekoliko meseci ili godina. Kad se otkrije uzrok bolova u dojkama, naročito kada se isključi prisutnost raka u dojci kao uzroka bolova, ženama se može preporučiti neko od dostupnih na tržištu prirodnih sredstava koji sprečavaju ili umanjuju bolove. Ovde valja napomenuti da svaku bol u dojci ili dojkama treba istražiti, dakle žene koje to osećaju treba da se obrate lekaru.


MASTOPATIJA
Pod pojmom mastopatija žene često smatraju, verovatno jer ih ime asocira s prva 4 slova kako se kod ove promene radi o povećanoj količini masnog tkiva ( masno promenjene dojke).Stoga su česta pitanja u ordinaciji na navedenu temu.Međutim mastopatija je dobroćudna promena u dojkama i smatra se najčešćim promenama u dojkama , dobroćudne naravi..

Ona obuhvata široki skup promena u dojkama. Ovaj naziv za lekare objašnjava skup različitih poremećaja, koji su najčešće u žene praćeni bolnim , ponekad natečenim dojkama naročito predmenstrualno, ili u određenim ciklusima kod žena u menopauzi ili nakon operacije materice i jajnika. Smatra se da su tome uzrok hormonske oscilacije ženskih polnih hormona i stresa. Naime stresom koji ima uticaja, objašnjava se činjenica kako u jednom ciklusu kod žene ima bolova i otoka dojki predmenstrualno, a u drugima nema tegoba s dojkama.Kod manjeg broja žena prethodno navedene tegobe prisutne su u celom ciklusu a objašnjavaju se preteranim stresom , uzimanjem veće količine kafe s kofeinom i pušenjem. Mastopatija može biti na ultrazvučnom pregledu dojki izražena samo proširenjem mlečnih kanalića ( duktektazija) ili cistama u dojkama ( cistična mastopatija), zatim prisutnošću dobroćudnih tumora (fibroma ili fibroadenoma) ili zbog prisustva u dojkama cisti i fibroma naziva se  FC mastopatija ili fibrocistična mastopatija.

CISTE U DOJKAMA

Ciste su šupljine ispunjene tečnošću koja može biti bistra, mlečna, krvava ili smeđe boje. Ciste se ponekad mogu napipati naročito ako su smeštene blizu površine kože ili su veće od 1 cm. U dubljim slojevima dojki, naročito kod većih (voluminoznijih) dojki najčešće ih nije moguće napipati.

Uzrok ciste je nepoznat, premda izvesnu ulogu može imati povreda. Ciste ponekad uzrokuju bol u dojci. Za otklanjanje bola u dojci, naročito kod većih cista lekar može tankom iglom isprazniti tečnost iz ciste. Tečnost se šalje u laboratoriju na citološki pregled mikroskopom. Lekar pregleda boju i količinu tečnosti i zapaža da li je cista nestala nakon što je ispražnjena. Ukoliko je tečnost krvava, smeđa ili mutna i ukoliko se ponovno pojavi nakon pražnjenja nakon 12 nedelja, radi se hirurško odstranjenje budući da je, premda rijetko, moguć razvoj raka dojke u ćeliji ciste.


FIBROCISTIČNA BOLEST DOJKI

Fibrocistična bolest dojke je česta promena kod koje se zajedno pojavljuju bol, ciste i dobroćudne najčešće vezivne ili vezivno žlezdane kvržice u dojci. Iako se naziva bolešću to nije prava bolest dojke jer većina žena u dojkama ima izvestan broj kvržica naročito u gornjem spoljašnjem kvadrantu dojki. Poput bola i cista u dojci, ovakva vrsta kvrgavosti dojki je jako česta. Većina žena s cistama dojke nemaju povećani rizik od dobijanja raka dojki.

VEZIVNE KVRŽICE DOJKI

Vezivne kvržice dojki (fibroadenomi) su male, dobroćudne, solidne - tvrde kvržice u dojkama koje su građjene od vezivnog i žlezdanog tkiva koje u potpunosti liči na normalno tkivo dojke dakle nije promenjeno u smislu atipije (nenormalnog izgleda ćelije, jedra, citoplazme ćelije i ćelijskih elemenata).

Ove kvržice su česte kod mladih žena, naročito tinejdžerki. Kvržice su pokretne prema okolini, jasno opipljivih rubova koje se mogu dobro osetiti prilikom samo-pregleda dojki. One se mogu pipati kao male, glatke kuglice. Tvrde su poput gume, jer sadrže kolagen (čvrstu belančevinu vezivnog tkiva koja se nalazi u hrskavici, kostima, tetivama i koži).

ISCEDAK IZ BRADAVICE

Tečni iscedak iz bradavice ne mora uvek biti patološki. Rak dojke se pronalazi u manje od 10 % žena koje imaju iscedak iz bradavice. Međutim svaki iscedak iz bradavice treba da pregledati lekar.

Mlečni iscedak viđamo kod žena još nekoliko meseci ili godina nakon porodjaja. Ukoliko postoji mlečni ili bistri iscjedak iz bradavice kod žene koja nije nedavno rodila ili uopšte nije rodila tada treba tražiti uzrok u mogućem hormonalnom poremećaju.

Krvavi iscedak najčešće je izazvan malom dobroćudnom izraslinom u mlečnom kanaliću (intraduktalni papilom). Neke od ovih izraslina mogu se napipati u dojci, a drugima se mesto može otkriti radiološkom pretragom (galaktografijom) kojom uz pomoć kontrastnog sredstva  mamografijom možemo otkriti eventualnu lokalizaciju papiloma (tumora) u mlečnom kanaliću dojke.

INFEKCIJA I APSCES DOJKE

Infekcije dojke (mastitisi) su retke osim u periodu nakon porodjaja zbog naviranja veće količine mleka koje se stvara u mlečnim žlezdama. Ukoliko nema adekvatnog pražnjenja dojke (dete nije na grudima, mlečni kanalići su suženi ili zbog nekog drugog razloga), dolazi do začepljenja mlečnih kanalića mlekom, što uzrokuje upalu dela ili cele dojke.

Inficirana dojka je obično crvena, natečena, vruće kože i bolna. Leči se masiranjem, hladnim oblogama i antibioticima. Apsces dojke, koji se još ređje javlja je nakupljeni gnoj u dojci. Apsces se može javiti ukoliko se ne leči upala dojke. On se leči antibioticima i neretko hirurškim rezom uz dreniranje (omogućavanje oticanja gnoja i „čišćenja“) upalnog sadržaja u dojci.

Ponekad i rak dojke može kao prvi simptom imati izgled dojke kao da je upaljena i kod takve vrste raka dojke najčešće se ne pipa čvor u dojci zbog otečenosti dela ili cele dojke.

Uređuje: Dr. Predrag Jakšić