Zdravlje

Rak dojke može se lečiti nizom različitih hirurških tehnika. Osim uspešnosti preživljavanja bolesnica, evo još jednog ne manje bitnog razloga zašto na vreme doći na preventivni pregled dojki.

Naime ukoliko je bolest otkrivena u ranoj fazi tada se može učiniti samo tumorektomija (odstranjenje tumora i malog ruba okolnog zdravog tkiva dojke). Široka ekscizija ili delimična mastektomija (pri kojoj se odstranjuje nešto više okolnog normalnog tkiva dojke.

Ukoliko je prema proceni lekaraa prema obavljenim pretragama bolest više napredovala tada se radi kvadrantektomija (odstranjenje jedne četvrtine dojke). Operacijom se može učiniti i mastektomija (operativno odstranjenje cele dojke), kao i radikalna mastektomija (odstranjenje cijele dojke i regionalnih limfnih čvorova u pazuhu).

Prema naučnim istraživanjima jednake su stope preživljavanja žena kojima je odstranjena cela dojka ili onih podvrgnutih delimičnom operativnom zahvatu (samo tumora s malo okolnog zdravog tkiva) uz zračenje, barem u prvih 20 godina nakon operacije. Glavna je prednost  delimičnog operativnog zahvata uz zračenje očuvanje telesnog izgleda tj. kozmetičke prirode.

U oko 15 % žena koje su podvrgnute delimičnom operativnom zahvatu, odstranjena količina tkiva je tako malena da je razlika između operisane i zdrave dojke jedva primetna.

Nuspojave lečenja zračenjem koje prati delimičnu operaciju dojke obično nisu bolne niti dugotrajne. Najčešće nuspojave su crvenilo i opekotine kože. U oko 10-20 % žena razvija se blaga upala pluća 3-6 meseci nakon završetka zračenja. Tokom razdoblja od 6 nedelja neke bolesnice mogu imati suvi kašalj ili kratak dah pri fizičkoj aktivnosti. Manje od 5% žena mogu dobiti nakon zračenja lomove rebara koji uzrokuju blaže tegobe.

Kod jednostavne mastektomije hirurg odstranjuje kompletno tkivo dojke, ali ne odstranjuje podležeći (pektoralni mišić) dojke te ostavlja dovoljno nadležeće kože kako bi se njome pokrila rana. Dojka se obnavlja puno lakše ukoliko su mišići prsnog koša i ostala tkiva ispod dojke netaknuta. Ovim se načinom najčešće odstranjuje dojka u kojoj je dijagnostifikovan invazivni rak dojke, koji se proširio unutar mlečnih kanalića. Poznato je naime da se ova vrsta raka dojek pojavljuje ponovno ukoliko se uradi delimični operativni zahvat.

Kod takvog zahvata redovno se odstranjuju limfne žlezde u pazuhu pripadajuće dojke kako bi se utvrdilo postoje li ćelije raka u limfnim žlezdama kao posledica presade (metastaziranja zloćudnih ćelija) iz raka dojke. Odstranjenje cele dojke s rakom i pripadajućih limfnih čvorova u pazuhu iste strane naziva se jednostavna mastektomija s disekcijom limfnih žlezda ili modifikovana radikalna mastektomija.

Veličina tumora, patohistološki nalaz tumorskog i okolnog tkiva u dojci i limfnim čvorovima utica će na odluku o korištenju hemoterapije i lekova koji sprečavaju delovanje hormona. Procena lekarskog tima u bolnici o protokolu liječenja osim o navedenim razlozima određuje se i primenjuje individualno.

Neki poznati stručnjaci u svetu smatraju kako kod veličina tumora manjih od 1cm treba učiniti tumorektomija (odstranjenje raka i rubnih delova zdravog tkiva oko raka) i smatraju kako nije potrebno dopunsko lečenje. Ukoliko je tumor veći od 5 cm nakon operacije se daje i hemoterapija, a ukoliko je veći od 7,5 cm ili veći hemoterapija se može davati i pre operacije. Međutim nije samo veličina tumora indikator o postupcima lečenja, već patohistološki tip raka, proširenost bolesti (postojanje lokalnih ili udaljenih metastaza), dob bolesnice, postojanje pozitivnih ili negativnih HER 1 i 2 gena, zatim prisutnost estrogenih receptora kao i dob bolesnice uz postojanje drugih pridruženih bolesti.

Bolesnice koje imaju lobularni karcinom u situ (rak u mlečnoj žlezdi koji se nije proširio izvan mesta nastanka) moraju se pomno češće kontrolisati ili  se moge lečiti odmah odstranjenjem tumora. Većina lekara ne smatra ovu vrstu raka dojke rakom u pravom smislu, već smatraju kako je to samo znak da žena ima veću mogućnost razvoja raka dojke, kako je već prethodno napisano. Samo se u 25-30% žena s ovom promenom razvije u invazivni rak dojke, a čak i manje od toga umire od raka dojke.

To je razlog zašto se žene s ovim tipom raka ne odlučuju za lečenje. Ukoliko žena ne želi operativno odstranjenje obe dojke ili zbog nekih okolnosti lekari odluče da je tako bolje, tada se lečenje provodi tamoksifenom, lekom koji sprečava delovanje hormona estrogena koji su doveli do razvoja ovog raka dojke. Kod žena koje još menstruiraju mogu se odstraniti jajnici, ali nije još sasvim sigurno kako je taj način lečenja delotvorniji od davanja lekova koji sprečavaju delovanje hormona.

Kod žena koje imaju duktalni karcinom u situ (rak u kanalićima mlečnih žlezda koji se nije proširio van kanalića ili mesta nastanka) gotovo se nikad nakon jednostavne mastektomije ponovo ne pojavljuju ćelije raka. Kod većine žena s ovim patohistološkom dijagnozom odstranjuje se samo tumor (tumorektomija). Ponekad se lečenje nastavi zračenjem. Bolesnice s upalnim (inflamatornim) rakom dojke leče se najčešće kombinacijom hemoterapije i zračenja.

Uređuje: Dr. Predrag Jakšić