Zdravlje

Dojka je žlezda koja produkuje meko. Mleko se stvara u mlečnim žlezdama i zatim kanalićima se izlučuje kroz bradavicu. Kao i u svim ostalim delovima tela, ćelije u dojci stalno rastu, obnavljaju se i miruju u ciklusima. Period rasta i mirovanja ćelije u svakoj ćeliji je kontrolisano genima koji se nalaze u jedru ćelije. Možemo reći da je jedro ćelije „kontrolni centar“ svake ćelije.

Međutim kada Vaši geni u ćeliji, konkretno dojke, izgube sposobnost kontrole ciklusa rasta i mirovanja ćelije, tada se ćelije počnu obnavljati abnormalnim tokom, što može imati za rezultat nastanak promenjenih dakle atipičnih ćelija tj. ćelija koje nazivamo karcinomskim-zloćudnim ćelijama nad kojima naše telo nema kontrolu rasta. Prema naučnim istraživanjima naše ćelije koje se neprestano obnavljaju tokom života, mogu se početi obnavljati bez kontrole iz jedra ćelije i mogu postati zloćudne kada ne bi u našem telu postojali i dodatni mehanizmi koji mogu „popraviti“ grešku u obnavljanju ćelija.

Stoga možemo po današnjim saznanjima zaključiti da je karcinom dojke nekontrolisani rast ćelija u dojci. Karcinom dojke ukoliko se ne otkrije u ranoj fazi može probiti barijeru žlezdanog tkiva dojke i proširiti se u ostale delove tela. Ukratko, karcinom može biti uzrokovan genetskim abnormalnostima ( „greška“ je u genetskom materijalu koji nasleđujemo i uticajima okoline koji mogu promieniti našu kontrolu u reprodukciji ćelija). Uprkos tome samo 5-10 % karcinoma su nasleđeni od naših predaka (majka, otac dedovi, bake i sl.).

Umesto toga 90% karcinoma dojke su posledica dva najčešća uzroka; proces starenja ćelija i nemogućnosti adekvatne kontrole obnovljanja ćelija i načina života. Ukratko postoji nekoliko mogućnosti koje stoje na raspolaganju svakoj ženi koja može pomoći svom telu da ostane zdravo što duže je to moguće.. Ona može izbalansiranom ishranom, nepušenjem, učenjem kako živeti sa stresom i kako ga minimalizovati u svom životu, zatim vežbanjem i hodanjem tj. fizičkom aktivnošću uicati i ako ima genetsko nasleđe za rak dojke da se on ne pojavi ili ako se pojavi da to bude što kasnije u njenom životu.

Kod žena treba takođe razbiti jednu predrasudu koju mi lekari možemo čuti u ordinaciji, a to je razbiti osjećaj krivice kod obolelih žena od raka dojke kao i neprestano ponavljanje samoj sebi da se rak dojke njima dogodio zato što je nešto ili neko njima učinio i na taj način uzrokovao nastanak raka dojke. Takva razmišljanja u razgovoru s obolelom ženom od raka dojke treba promeniti kod bolesnice lekar, jer one su u trenutku otkrivanja bolesti kontraproduktivne.

Uređuje: Dr. Predrag Jakšić