Ekologija

Beta - Zelena Srbija

• EU odložila pomoć za postrojenja za tretman opasnog otpada
  

  ECO-SRBIJA-OTPAD
  
  BEOGRAD, 7. februara 2012. (Beta) - Evropska unija (EU) suspendovala je na šest meseci, do polovine 2012, projekat pomoći za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog industrijskog otpada u Srbiji, jer još uvek nije odredjena lokacija na kojoj će se graditi, saopštilo je danas Ministarstvo životne sredine.
  
  "Projekat za sada miruje i nastavitche se nakon šest meseci, ali Srbija mora da reši konačno pitanje lokacije za tretman industrijskog neorganskog otpada", kazao je pomoćnik ministra životne sredine Aleksandar Vesić novinarima u pauzi seminara o klasifikaciji otpada u Privrednoj komori Srbije.
  
  Vesić je istakao da se o lokaciji sa raznim lokalnim samoupravama pregovara već mesecima, ali da još nije utvrdjeno gde će biti izgradjeno to postrojenja.
  
  "Mi imamo zainteresovane opštine, imali smo ih i ranje, poput opštine Ćićevac, ali nivo ozbiljnosti te zainteresovanosti je diskutabilan. Svi izražavaju u jednom trenutku želju za izgradnjom takvog postrojenja na njihovoj teritoriji, a onda se dogodi da zbog nekog nepoverenja javnost počinje da izražava svoje negodovanje iako nema dovoljno informacija", kazao je on.
  
  Vesić smatra da je problem sa edukacijom ljudi, koji na osnovu iskustva i na osnovu onoga što se dešava sa postojećim postrojenjima, stiču pogrešnu sliku da neko namerava da ih prevari i da će ugroziti njihovo zdravlje.
  
  "Gradjani moraju da znaju da je u Srbiji zabranjen uvoz i primena tehnologije koja negativno utiče na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine", kazao je on i podsetio da je Srbija još u prvom Zakonu o zaštiti životne sredine iz 1991. imala odredbu kojom je zabranjen uvoz tehnologije na bilo koji način ugrožavajuće za zdravlje ljudi i životnu sredinu.
  
  Vesić je podsetio da je do sada uradjena studija izvodljivosti i naveo da bi početna investicija za postrojenje iznosila tri miliona evra (za izradu tehničke dokumentacije i studije o proceni uticaja), a u drugoj fazi sredstva za izgradnju bi bila od 10 do 15 miliona evra.
  
  "Ukoliko taj projekat ne bude realizovan, država će se suočiti sa tim da opasan otpad mora da nastavi da se izvozi, a to je mnogo skupo", rekao je on.
  
  Prema njegovim rečima, uništavanje opasnog otpada u inostranstvu privredu košta od tri do pet evra po kilogramu, dok bi u domaćem postrojenju mogao da se uništava za jedan evro po kilogramu.
  
  "Takvo postronje neophodno je Srbiji, jer se prema Bazelskoj konvenciji očekuje da će izvoz takvog otpada u druge zemlje biti onemogućen, odnosno da će svaka država nakon 2020. morati sama da tretira opasan otpad koji stvara na svojoj teritoriji", dodao je on.
  
  Prema podacima Ministarstva životne sredine, u Srbiji godišnje nastane oko 40.000 tona neorganskog industrijskog otpada.
  
  Na skupu je u PKS je rečeno da se tvining projekat "Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom" sprovodi od oktobra 2010. i da će trajati do oktobra ove godine.
  
  Vrednost projekta je 1,5 miliona evra, a treba da pomogne Srbiji da se reše problemi i nedostaci zakonske i podzakonske regulative, u oblasti upravljanja opasnim otpadom.
  
  U Evropskoj uniji se 25 odsto otvorenih slučajeva koji se odnose na kršenje zakona tiču zaštite životne sredine, a od toga 20 procenata se odnosi na opasni otpad.
  
  Od ukupnih količina otpada u EU četiri odsto, odnosno oko 90 miliona tona godišnje, čini opasan otpad.
  
  mmc/goc

  
  
  
• Divljač na Fruškoj gori nije ugrožena
  

  ECO-SRBIJA-FRUŠKA GORA
  
  FRUŠKA GORA, 7. februara 2012. (Beta) - Divljač na Fruškoj gori nije ugrožena, jer su ekipe Nacionalnog parka iznele dovoljno hrane pre nego što je pao sneg, rečeno je danas agenciji Beta u Nacionalnom parku Fruška gora.
  
  Na hranilištima za divljač ima dovoljno kukuruza i kabaste hrane, kao i stočne soli, tako da divljač nije ugrožena, kazali su u Nacionalnom parku.
  
  Dodali su da zbog velikog snega nema mnogo kretanja divljači, već su životinje koncentrisane oko svojih staništa, gde su i hranilišta.
  
  Naveli su da se u februaru oprasuju divlje krmače i dodali da sneg ne smeta toj divljači kada se oprasi, jer ona u snegu napravi logu za mladunce. Medjutim, ukoliko niske temperature potraju duže od nedelju dana, mraz može da naškodi i divljim svinjama.
  
  dgh/igi/dar

  
  
  
• Sve više ekoloških nezgoda u Kini
  

  ECO-SVET-TROSSKOVI
  
  ŠANGAJ, 7. februara 2012. (Beta-AP) - Kineski zvaničnici saopštili su danas da broj ekoloških nezgoda raste, uglavnom zbog povećanja broj nezgoda u industriji i onih vezanih za saobraćaj.
  
  Istovremeno rastu i troškovi za sanaciju štete od ekoloških nezgoda i to, upozoravaju zvaničnici, predstavlja pretnju razvoju Kine.
  
  Vlasti su saopštile i da je zbog najnovije ekološke nezgode kažnjeno devet zvaničnika. Oni su kažnjeni zbog izlivanja 20 tona otrovnog kadmijuma u reke u regionu Guangsi na jugozapadu Kine.
  
  Saopšteno je i da je taj ekološki problem rešen. Istražni organi koji su radili na slučaju otkrili su, medjutim, brojna kršenja ekoloških standarda i naložili preseljenje ili zatvaranje topionica u regionu.
  
  jus/dar

  
  
  
• Srbija uz pomoć EU mapira plavne zone
  

  ECO-SRBIJA-POPLAVE
  
  BEOGRAD, 6. februara 2012. (Beta) - U Srbiji je u toku izrada mapa ugroženosti i rizika od poplava, u vrednosti od dva miliona evra, rečeno je danas na predstavljanju Studije mapiranja plavnih zona u Srbiji.
  
  Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i trgovine Srbije Dušan Petrović kazao je na predstavljanju studije da se uz podršku Evropske unije prave mape za sliv Velike Morave i Dunava, južno od Beograda i u nekim beogradskim opštinama.
  
  Srbije je predložila EU, dodao je, da se cela Srbija obuhvati planom mapiranja plavnih zona.
  
  "Kada budemo završili projekat, nadam se u naredne tri godine, imaćemo potpuno jasnu kartografiju svih rizičnih područja, što će biti temelj za urbanističke planove, izradu prostornog plana i imaćemo potpuno jasnu procenu rizika od poplava u Srbiji", kazao je on.
  
  Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ocenio je da je zbog trenutnih vremenskh prilika sada pravi trenutak za predstavljanje ovakvih projekata, jer je potrebno pripremiti se za sprečavanje poplava nakon topljenja snega.
  
  Dežer je rekao da je poplava sve više zbog klimatskih promena i da one škode privredi, a nekad dovode i do ljudskih žrtava.
  
  "Moramo da reagujemo, što vidimo i po polavama zabeleženim u Srbiji, u Leskovcu, Loznici, Novom Pazaru, kao i u Beogradu", kazao je Dežer.
  
  Direktor Srbijavoda Nikola Marjanović rekao je da ne postoji potpuna zaštita od poplava i ocenio da sistem zaštite od poplava u Srbiji nije loš naglašavajući da je do poplava dolazilo uglavnom u nebranjenim područjima.
  
  On je rekao da može da se postavi pitanje da li je deo tih nebranjenih područja trebalo uključiti u sistem zaštite od poplava i dodao da je za odgovor potrebno napravili analizu, čiji je deo i mapiranje plavnih područja.
  
  Takva analiza potrebna je i da se bi u naknadu štete od poplava uključile i osiguravajuće kompanije, kazao je Marjanović.
  
  Prema rečima Marjanovića, osiguravajućim kompanija je mapiranje plavnih područja potrebno da bi utvrdile rizike i interes osiguravaja u pojedinim područijma.
  
  Direktor Direkcije za vode Srbije Aleksandar Prodanović kazao je da će mape biti svima dostupne, da bi omogućile neophodne podatke za planiranje.
  
  Projekat Studije mapiranja plavnih zona u Srbiji, vredan je dva miliona evra i sprovodi se od marta 2010. do novembra 2012. godine.
  
  Cilj je da se naprave mape ugroženosti i rizika od poplava na više od 2.000 kilometara obala Dunava i u zonama većih reka u slivu Velike Morave.
  
  Mape bi trebalo da se koriste kao sredstvo za smanjenje rizka od plavljenja objekata, jer će se bolje planirati izgradnja i razvoj ljudskih delatnosti na tim područijima.
  
  Projekat omgućava uskladjivanje Srbije sa standardima EU i dugoročni cilj je unapredjenje ekonomskog razvoja, smanjenje siromaštva i šteta od poplava u Srbiji. Studiju mapiranja plavnih područja u Srbiji realizuje španska Eptisa.
  
  svo/vln/goc

  
  
  
• Ulaganje u energetsku efikasnost suzbija klimatske promene
  

  ECO-SRBIJA-KLIMA
  
  BEOGRAD, 6. februara 2012. (Beta) - U Srbiji je do sada uradjeno 16 planova za infrastrukturne projekate povećanja energetske efikasnosti čija bi realizacija, vredna oko 4,4 milijardi evra, mogla da dovede do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene baše, rečeno je danas na skupu o klimatskim promenama.
  
  Na skupu posvećenom nacionalnoj akciji povećanja energetske efikasnosti u Srbiji u borbi protiv klimatskih promena, rečeno je da je uradjen plan za energetsku efikasnost za deset infrastrukturnih projekata iz oblasti proizvodnje energije, četiri iz oblati zgradarstva i dva iz oblasti saobraćaja.
  
  Šefica Odseka za klimatske promene Ministarstva životne sredine Srbije Danijela Božanić podsetila je da je Srbija, u saradnji sa Vladom Japana i Japanskom agencijom za medjunarodnu saradnju JICA, počela izradu projekta jačanja kapaciteta za primenu nacionalno odgovarajućih akcija za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (NAMA).
  
  "Taj projekat, vredan 1,7 miliona evra, počeo je da se sprovodi novembra 20010. godine i trajaće do februara 2013. godine", kazala je ona.
  
  Prema njenim rečima, realizacija 16 infrastrukturnih projekata koji su do sada utvrdjeni kroz program izrade NAMA-s, biće manje komplikovana, jer bi na lakši način trebalo da dodju do novčanih sredstava kroz donacije, fondove ili povoljne kredite.
  
  Najviše projekata se odnosi na proizvodnju električne energije i modernizaciju Elektroprivrede Srbije, ali i na izgradnju mini hidroelektrana, pogona za biomasu, rekonstrukciju puteva, kao i na izolaciju zgrada i zamenu prozora i vrata.
  
  Božanićeva je kazala da je jedan od razloga izrade projekta NAMA-s, iako Srbija nema obavezu smanjenja emisije gasova do 2020, priprema za pristupanje zemlje EU, ali i osposobljavanje domaćih kadrova za merenje, izveštavanje i verifikaciju aktivnosti za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i priprema za primenu istog modela na druge oblasti, poput upravljanja otpadom.
  
  Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine Srbije Ivica Radović ocenio je da je energetska efikasnost ključna za sprovodjenje smanjenja emisije gasova sa efekatima staklene bašte i istakao da ne postoji nijedna oblast u Srbiji u kojoj nije potrebno sprovesti energetsku efikasnost.
  
  Predstavnik Privrene komore Srbije Aleksandar Perić kazao je da je da industrija Srbije zaostaje u energetskoj efikasnosti za mnogim zemljama, navodeći da je ona tri puta niža od proseka u državama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
  
  Ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki (Toshio Tsunozaki) rekao je da je Srbija jedna od vodećih zemalja koja se bavi pitanjem klimatskih promena i dodao da bi zaštita životne sredine trebalo i dalje da bude jedan od prioriteta Vlade Srbije.
  
  Cunozaki je dodao da će Vlada Japana nastaviti da pomaže Srbiji u oblasti zaštite životne sredine.
  
  mmc/goc