Srpski vojnik
Pisati o Rudniku i njegovim žiteljima zahvalno je. Nije reč samo o prirodnim lepotama ili burnoj, dalekoj istoriji nego i Rudničanima, gorštacima u pitomoj Šumadiji, ljudima koji su stvarali srpsku istoriju ili se ona pod skutima njihove planine odigravala, prelamajući se kroz njihove živote i sudbine. To posebno važi za njene ratnike.
Spomenik, beli mermerni, impozantni obelisk, u centru varošice, najupečatljivije govori o tome. Spomenik Arseniju Lomi vojvodi kačerskom i rudničkim junacima iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, neraskidiva je veza sa visokim izrazima patriotizma, herojstva i moralnim načelima koja su krasila srpskog vojnika. Neka je to bio Orlović Pavle, stegonoša u boju na Kosovu ili Jovan Radojević, komandant rudničke brigade u Javorskom ratu ili Arsenije Loma sa devet vojvoda koje je dao rudnički kraj u Prvom i Drugom ustanku, znani i neznani vojnici pod komandom Stepe Stepanovića ili vojvode Mišića, tek istorijsko vreme beše iznedrilo kremen junake, div ratnike kakve svet nije znao.
O njima su pisali maršali, ambasadori, ministri, pesnici i prozaisti, pa i neprijatelji, u superlativima, nadahnuto, uz tronuto poštovanje i iskreno divljenje. To su, između ostalih i 106 ratnika rudničkog kraja čija su imena trajno i neizbrisivo uklesana u beli mermer kao i amanet koji za sobom ostaviše:
“Deco budućnosti naše, krvlju i kostima našim razasutim po Balkanu, Aziji, Evropi i Africi zapalili smo kandilo vaše slobode. U amanet vam ostavljamo tekovine naše”.
O ovim vojnicima, primernim potomcima slavnih predaka navodimo samo neke skromne fragmente koji se odnose na sve svetle tradicije srpske vojske.
Rekli su o srpskoj vojsci...
Više volim jednog Srbina na zemlji nego hiljade u carstvu nebeskom
Kad se sve žrtve stave u ravan sa stečenim rezultatima dobija se poražavajuća predstava. U svim ratovima Srbije 19. i 20. veka Srbija je izgubila: 1804-1815. godina – 150.000 vojnika, 1876-1878 – 8.400, 1885 – 4.750, 1912-1913 – 30.000, 1914-1918 – 1.247.435, ukupno 1.440.585 lica. Izginuo je najvitalniji i najproduktivniji deo stanovništva, oko 50% muškaraca između 18 i 55 godina. Kada tome pridodamo žrtve drugog svetskog rata i najnovijeg jugoslovenskog građansko-verskog i etničkog rata, prizor je još stravičniji. U poslednja dva veka ratovi su odneli blizu 3 miliona Srba! Čitav jedan mali narod!
(Radoš Ljušić, 1994.godina)
Mauzolej na Zejtinliku u Solunu
Stihovi uklesani u kamen veličanstvenog mauzoleja na srpskom groblju u Solunu:
pored ovog svetog, zajedničkog groba,
znaj, ovde su našli večno utočište,
najveći junaci današnjega doba“!
(Vojislav Ilić, mlađi)
Pismo srpskom vojniku
Žao mi je što na Vaše lepo i duhovito pismo odgovaram ovako ozbiljno i tužno. Ali ne mogu drukčije. Otkako ste Vi otišli, ja ce još nisam razveselila. Ne mislim samo na Vas lično, već na sve Srbe. Verujte mi da Vam kažem istinu, a nisam ja sama koja tako misli i kaže. To vele sve žene koje žive na ovom malom ostrvu. Otkako su Srbi došli na Krf, ja ne volim svoju rasu. Krf je onakav kakav je bio i pre 1915. godine. Meni čak izgleda daje gori nego pre. Onemeo je, pust, ne peva više. Vaš narod stalno peva, i na to pevanje i taj žagor bila sam se toliko navikla.
Možete da me smatrate za velikog neprijatelja vašeg naroda, jer sam uvek želela da ce što docnije vratite u svoju otadžbinu. Došli ste, pokazali ste šta je život i otišli, a nas ste ostavili nesrećne. Opet ćemo biti same u društvu namrštenih lica, usred razgovora o novcu i opkoljene do smrti ovom strašnom vodom, jer dalje ne možemo - to košta! Šta nam vredi i lepota i sve druge lepe osobine, koje su Srbi kod nas našli, kad niko u tome ne ume da uživa. Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasli života na ovom ljubavnom ostrvu, punom sunca i čempresa, ali bez ljudi i ljubavi.
(Nepoznata grkinja)
Ispit
Da bi znao s kim ima posla, srpski oficir na frontu izmislio je ispit sa konjakom (na Solunskom frontu nije bilo dobre rakije). Tek što stignete kod komandanta jedne jedinice gde niste poznati, ordonans vam pruža poslužavnik sa punim čašama konjaka. Ako uzmete jednu, primetićete malu promenu na licu vašeg domaćina. Ako je ne uzmete, iako ostajući ljubazan, domaćin ostaje zvaničan i rezervisan. Ako uzmete drugu čašu, možete videti kako se lice vašeg amfitriona razvlači u osmeh. Uzimate treći konjak i osmeh se širi. Najzad, ako uzmete četvrtu čašu, onda ste rođeni brat.
Rodolf Arčibald Rajs (Švajcarska)
Ne mari ništa – šest meseci sa Srbima
Jedna od najprijatnijih razonoda bila nam je učenje srpskog. Kakvi učitelji! Tolika spremnost da se da, da se pomogne! Srpske žene moraju biti velike kad rađaju tako osećajne i uviđavne muškarce! Moj prvi radni dan sa srpskim vojnicima probudio je divljenje prema njima, a nakon šest meseci bliskog druženja, ono se produbilo u toplu naklonost.
Srbe treba sačuvati iz naslednih, ako ne i drugih razloga - zagovarala je jedna čuvena Vernica Istoka, koja je sanjala o tome da se hiljadu naočitih mladih Srba sjedini sa hiljadu veselih devojaka iz Velike Britanije. Ali ako se brzo istrebljenje zgodnih Srba bude i dalje nastavilo onim užasavajućim ritmom koji je viđen u poslednjih nekoliko ratnih godina, na žalost, neće ostati takvih ljubavnika ni za šačicu Srpkinja a kamoli za ostale žene sveta.
Prve noći otišla sam na spavanje ispunjenja entuzijazmom da naučim srpski i da saznam što više o takvim očaravajućim muškarcima.
(Stela Majls Frenklin, 1917.godina, Australija)
Sinovi generala Boškovića
Srpski rezervni oficiri, teško ranjeni, našli su se u savezničkoj bolnici. Upitao ih je francuski lekar, čudeći se:
„Zar su generalski sinovi u prvoj borbenoj liniji? Zar i oni tako ratuju i ginu“?
Odgovor je dobio od srpskog seljaka, Šumadinca:
„Vidiš, gospodine doktore, svi mi imamo različite očeve, ali imamo samo jednu majku - otadžbinu. Eto, za tu majku ginemo svi bez razlike.“
Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji iznad svega voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali narod ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe slavne nemačke armije.
Nemački feldmaršal August fon Makenzen
Ovom prilikom treba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih uvek smatrao kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni su sa malim, lukavi, osobito pokretljivi, dobro naoružani, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća od svih ostalih.
Alfred Kraus, Austrougarski general
Kad se bude pisala istorija ovog rata njen najslavniji odeljak nosiće naziv: Srbija. Srpska vojska je učinila čuda od junaštva, a srpski narod pretrpeo je nečuvene muke i tako požrtvovanje i hrabrost ne mogu proći nezapaženo – oni se moraju nagraditi...
Robert Lesing, Ministar spoljnih poslova SAD
Šezdeset dve hiljade srpskih vojnika odlučilo je o ishodu rata. Sramota!!!
Viljem II, nemački car (u telegramu Bugarskoj vrhovnoj komandi)
