Kulturno umetnička delatnost

KUD „Vidovdan“


Folklorno-pevačko-pozorišna delatnost, bar kad je reč o organizovanom delovanju, vezana je za period posle Drugog svetskog rata, tačnije oko 1949/50. godine. Tada se na Rudniku formira Kulturno-prosvetno društvo „Dušan Dugalić“, u kome ponajviše rade prosvetni radnici rudničke škole. Svoj doprinos daju i radnici ROC „Rudnik“, koji je počeo kasnije da radi, kamenoresci iz „Ostrvice“, omladina varošice, učenici škole, kao i „skromni muzičari (harmonikaši) toga doba.
KUD „Rudnik“, osnovano je 1992. godine, i prvi nastup je imalo u emisiji „Čaša vode sa izvora“ TV Beograd. „Okupljalo je uglavnom amatere, pevače i svirače, ljubitelje izvorne narodne muzike, a svoju delatnost usmerilo na očuvanje, negovanje i popularisanje ove muzike. Rezultat ove aktivnosti je pokretanje manifestacije  izvornog narodnog stvaralaštva „Vidovdanski sastanak“ na Rudniku, od 1996.godine“.
KUD „Rudnik“, 1997.godine, promenilo je ime u KUD „Vidovdan“ i registrovano je kao udruženje građana, nestranačkog i neprofitnog karaktera. Od tada učestvuje na svim folklorno-pevačkim manifestacijama širom Srbije Od naredne godine, tačnije od februara 1998.godine, uz folklornu i pevačku počinje da radi i dramska sekcija, pod nazivom Amaterska pozorišna trupa „Vojislav Ilić“.



Pevačka grupa

Pevačka grupa sasvim sigurno je najagilnija i najvrednija sekcija KUD „Vidovdan“. Nije bilo pevačke smotre u Srbiji na kojoj rudnički pevači izvornih pesama nisu učestvovali (Levač, Topola, Smederevo, Mionica, Kosjerić, Ivanjica, Gornji Milanovac, Knić...). Pobednici na „Čaši vode sa izvora“ 2005.godine.


Folklorna grupa

Početkom pedesetih godina minulog veka folklorni ansambl radio je punom parom. Sa pevačkom grupom često nastupao i zabavljao narod. Najčešće na radnim akcijama, na urancima, na igrankama kod Nikića kafane, u školi. Igralo se i pevalo uz šumadijske pesme i kola  najčešće uz pratnju harmonikaša i basista.
Kasnije folklor u okviru mesta zamire, ali ne i u školi. Svake godine za tradicionalnu školsku priredbu u proleće,škole, formira se folklor od završnih generacija i nastupa pred prepunom salom Doma kulture.

Pedesetih godina sjajno je radila jedna mala grupa amatera-glumaca sa Rudnika. Pravilili su predstave, jednočinke ili veće dramske komade, i prikazivali ih u Zadružnom domu. Najbolja predstava iz tih dana je bila „Danak u krvi“. Mnogi pamte i predstave „Porodica Blo“, „U sredu se registrujemo“, „Iz mraka“, „Kir Janja“...
Prvenac Amaterske pozorišne trupe „Vojislav Ilić“, koja je formirana 25. februara 1998.godine, i  radi u okviru KUD „Vidovdan“, izvela je premijeru komedije Dušana Kovačevića  „Maratonci trče počasni krug“. U predstavi su igrali mladi Rudničani, svih profila i starosti. Dve večeri sala  Doma kulture „Vojislav Ilić“ nije mogla da primi sve znatiželjne ljubitelje pozorišta iz našeg šireg okruženja.
Naredne, 1999.godine, (12.juna),  izvedena je premijera omnibusa „Siroti gospodin Lari“ (iz predstava Gordana Mihića i Dušana Kovačevića), takođe u režiji Radovana Karaulića. Treća premijera APT „Vojislav Ilić“ bila je predstava Milice Novković „Kamen za pod glavu“, koja je igrana 26. aprila 2000.godine, u prepunoj sali Doma kulture na Rudniku. Učešće u ovoj predstavi uzeli su uglavnom najstariji i najmlađi članovi amaterske trupe.
Treba zabeležiti i dve predstave pionirske pozorišne sekcije Trupe, koje su oduševile ljubitelje pozorišta -  „Petar Pan“ ( kraj juna 1998.godine) i „Snežana i sedam patuljaka“ (3. jun 2000.godine). U obe predstave su igrali učenici završnih razreda OŠ „Arsenije Loma“.
Dečja monodrama „Pustolov“,  urađena po istoimenom tekstu Vladimira Andrića u adaptaciji i režiji prof. Radovana Karaulića, a u sjajnoj glumačkom kreaciji učitelja Gorana - Goša Krsmanovića,  igrana je preko 300 puta. Nema škole u centralnoj Šumadiji u kojoj Krsmanović nije „kreirao i pričao svoje pustolovine“, a posebno je zanimljivo da je i tri puta u istom danu igrana i u nama bratimljenoj školi „Vuk Karadžić“ u Vlasenici (Republika Srpska).
Rudnički glumci-amateri često su uzimali učešće u svim kulturnim akcijama mesta – „Veče Puškina“ (29.januara 1999.godine), Svetosavska akademija (uoči Sv. Save 2005.godine)...

Udruženje Rudničana

Na Vidovdan 1997.godine  osnovano je Udruženje Rudničana. Prva Skupština donela je pravila, programska načela i izabran Upravni odbor.  Osnovni ciljevi Udruženja su okupljanje Rudničana radi druženja i podsticanja popularizacije i razvoja Rudnika i rudničkog kraja.
U prvom članu Pravila stoji da je ovo Udruženje zavičajna, dobrovoljna i nestranačka organizacija, a u čl. 8 da član Udruženja može biti svako lice koje je rođenjem, poreklom, radom, stanovanjem ili na drugi način vezano za područje Rudnika i okoline.
Radi ostvarenja svojih ciljeva Udruženje će, piše u Pravilima, pokretati, podsticati i organizovati popularna predavanja i štampanje radova iz istorije, privrede, kulture, tradicije i narodnog života našeg kraja...
Izvršni odbor formirao je sekcije za izučavanje istorije Rudnika, za zaštitu životne sredine, za privredu i turizam, za narodno zdravlje, za urbanizam i saobraćaj, za kulturu, prosvetu i sport.
Udruženje sada broji preko 200 članova, iz cele naše Srbije, ali i iz dijaspore. Članovi se sakupljaju na Vidovdan, na Skupštini Udruženja na Rudniku.
Udruženje ima svoj vebsajt: www.rudnik.org.rs

Svake godine u organizaciji Udruženja Rudničana, kraj spomenika Arseniji Lomi, u centru varošice, obeležava se Vidovdan služenjem parastosa izginulim Rudničanima u svim ratovima, kao i legandarnom vojvodi iz Dragolja, Arseniju Lomi.
Posle parastosa, uglavnom u Domu kulture na Rudniku, održava se Skupština Udruženja. Tada se analizira šta je urađeno u predhodnoj godini i prave planovi za nastupajuću.


Bilten Rudničanin

Početni tekst koji govori o osnivanju Udruženja Rudničana štampan je u Rudničaninu br. 1, biltenu Udruženja, koji izlazi svake godine dva puta, na Vidovdan i na Sv. Savu.
Istina, prve tri godine izlazio je samo na Vidovdan, da bi na Savindan 2000.godine izašao br.4. Od tada stalno izlazi dva puta godišnje. Do sada je odštampan 21 broj „Rudničanina“, sa prosekom od 42 strane po broju, u tiražu od 400 - 500 brojeva. Skoro sve slike koje objavljuje „Rudničanin“ su delo Dragiše Miletića, našeg fotografa-amatera, koji se ovim hobijem bavi preko 70 godina. Svi brojevi imaju stalne rubrike „Iz pera urednika“, „Aktuelno“,  „Zapisi iz Istorije Rudnika“, „Ličnosti“, „Istorijski pabirci“, Rekli su o Rudniku“, „Poezija rudničkih proplanaka“, „Poreklo toponima“, „In memoriam“...Samo br. 16. nije urađen po navedenim temama, već je napravljen specijalan broj koji je bio posvećen 70 godina postojanja i istorijata FK „Mladi rudar“.
Povodom izlaska 20-tog jubilarnog broja Biltena „Rudničanin“ oštampani su Zbornik 1 i Zbornik 2, u kojima su sadržani svo do sad izašli „Rudničani (od broja 1-10 i od 11-20).
Udruženje je povodom 10 godina postojanja i rada dodelilo 20 zlatnih plaketa najistaknutijim članovima i organizacijama (Dragan Č. Milić, Miroslav Marković Laf, Dragiša Miletić, Dragoljub Petrović, Dražimir Marušić, Isidor Đuković, Miloš Jovanović, Radovan Karaulić, Dragomir Acović, Slavko Veljković, Milan Raketić, Vojislav Koštunica, akademik Dragoljub Petrović, Miodrag Jaćimović, Nenad Huber, ROC „Rudnik i flotacija“, KUD Vidovdan“ i poshumno Zdravku Velimiroviću, Draganu Miloševiću i Banu Iliću).