Ko su bile prve pivopije?

Dugo se mislilo kako su još Sumeri prvi uživali u pivu, ima ih koji misle da se pivo pilo još u neolitu. Nedavno objavljeno istraživanje ipak tvrdi: mnogo je verovatnije da je današnje pivo prilično nov napitak.

Piter Damerov, istoričar i naučnik s Univerziteta Maks Plan u Berlinu je na žalost preminuo u 2011. godine, ali njegovo opsežno delo je tek sad uzbudilo i nemačke istoričare - i pivopije.

Damerov se pozabavio takozvanim "sumerskim pivom", odnosno s delom istorije drevnog naroda koji je živeo na području današnjeg Iraka. Analizirajući sastojke i pokušavajući da otkrije način fermentacije pre 6000 godina, nemački naučnik je došao do zaključka kako je konačan proizvod tog doba, na sumerskom se zvao "bappir", sadržavao prenizak procenat alkohola kako bi se uopšte mogao zvati pivom.

"S obzirom na naše ograničeno poznavanje procesa proizvodnje piva kod Sumera, zapravo ne znamo da li je konačan proizvod uopšte sadržavao alkohol. Ne možemo tačno znati ni je li ono što su pili Sumeri mnogo sličnije kvasu nego, na primer njemačkom pivu", objašnjava Damerov. On je naravno analizirao i "Himnu Ninkasai" - što je bila sumeranska boginja piva i što je najznačajniji dokument iz tog doba koji slavi "bappir" i koji je nastao negde oko 1800. pre Hrista. Ali on je ukazao kako ni u tom dokumentu nema ni slova o sastojcima tog napitka niti o postupku fermentacije.

"Pivo potiče od supe, ne od hleba"

Franz Meusdorfer, profesor nauke o prehrani sa Univerziteta u Bajreutu, donekle se slaže sa svojim preminulim kolegom, jer ukazuje i na problem definicije piva: "Pivo kakvo danas poznajemo je potpuno drugačije od onog kakvo se pripremalo u staro doba. Današnje pivo potiče sa severa Evrope gde nije bilo poznato pečenje hleba, nego priprema supe od žitarica."

Utoliko i on smatra kako su kulture Mediterana u najboljem slučaju došle do svojevrsnog "instant-piva" koje je imalo malo alkohola. Ipak, Meusdorfer ističe da su i to bili alkoholni napici.

Martin Zarnkov s minhenskog Tehnološkog fakulteta, koji je sarađivao s Damerovom, ipak se ne slaže sa zaključkom koji je iza sebe ostavio njegov kolega: "Sumeri nisu otkrili pivo, nisu ni Egipćani, kao što neki veruju. Neke teorije ukazuju kako se pivo prvobitno proizvodilo u neolitskoj revoluciji, pre više od 11 hiljada godina." I on misli kako je taj napitak sadržavao alkohol - i da se po svim pravilima onda može zvati pivom. On je učestvovao u Tall Bazi eksperimentu, gde su naučnici na licu mesta pokušali da rekonstruišu proces proizvodnje. Hladnim mešanjem žitarica dobili su napitak kojem se mogao menjati sadržaj alkohola tako što se menjao sadržaj vode u smesi.

Civilizacije alkoholičara?

Drugi istraživači, poput kanadskog profesora Maksa Nelsona sa Univerziteta Vindsor, ipak su skloni da se pridruže sumnjama Pitera Damerova kako je to drevno pivo ipak bilo sličnije kvasu, napitku od žitarica poznatom na istoku Europe. Argument u tom smeru su i pisani dokumenti drevnih naroda u kojima su čak i deci delili i po nekoliko litara tog napitka na dan.

Čak i s niskim procentom alkohola to bi značilo da u tim drevnim civilizacijama praktično nije bilo treznog čoveka na ulici, tako da i profesor Nelson smatra kako je "prilično verovatno da su takvi fermentirani napici, koji su spravljani da se piju brzo, imali veoma malo ili bili bez alkohola, kao što je kvas".

Dugo se mislilo kako su još Sumeri prvi uživali u pivu, ima ih koji misle da se pivo pilo još u neolitu. Nedavno objavljeno istraživanje ipak tvrdi: mnogo je verovatnije da je današnje pivo prilično nov napitak.

Piter Damerov, istoričar i naučnik s Univerziteta Maks Plan u Berlinu je na žalost preminuo u 2011. godine, ali njegovo opsežno delo je tek sad uzbudilo i nemačke istoričare - i pivopije.

Damerov se pozabavio takozvanim "sumerskim pivom", odnosno s delom istorije drevnog naroda koji je živeo na području današnjeg Iraka. Analizirajući sastojke i pokušavajući da otkrije način fermentacije pre 6000 godina, nemački naučnik je došao do zaključka kako je konačan proizvod tog doba, na sumerskom se zvao "bappir", sadržavao prenizak procenat alkohola kako bi se uopšte mogao zvati pivom.

"S obzirom na naše ograničeno poznavanje procesa proizvodnje piva kod Sumera, zapravo ne znamo da li je konačan proizvod uopšte sadržavao alkohol. Ne možemo tačno znati ni je li ono što su pili Sumeri mnogo sličnije kvasu nego, na primer njemačkom pivu", objašnjava Damerov. On je naravno analizirao i "Himnu Ninkasai" - što je bila sumeranska boginja piva i što je najznačajniji dokument iz tog doba koji slavi "bappir" i koji je nastao negde oko 1800. pre Hrista. Ali on je ukazao kako ni u tom dokumentu nema ni slova o sastojcima tog napitka niti o postupku fermentacije.

Franz Meusdorfer, profesor nauke o prehrani sa Univerziteta u Bajreutu, donekle se slaže sa svojim preminulim kolegom, jer ukazuje i na problem definicije piva: "Pivo kakvo danas poznajemo je potpuno drugačije od onog kakvo se pripremalo u staro doba. Današnje pivo potiče sa severa Evrope gde nije bilo poznato pečenje hleba, nego priprema supe od žitarica."

Utoliko i on smatra kako su kulture Mediterana u najboljem slučaju došle do svojevrsnog "instant-piva" koje je imalo malo alkohola. Ipak, Meusdorfer ističe da su i to bili alkoholni napici.

Martin Zarnkov s minhenskog Tehnološkog fakulteta, koji je sarađivao s Damerovom, ipak se ne slaže sa zaključkom koji je iza sebe ostavio njegov kolega: "Sumeri nisu otkrili pivo, nisu ni Egipćani, kao što neki veruju. Neke teorije ukazuju kako se pivo prvobitno proizvodilo u neolitskoj revoluciji, pre više od 11 hiljada godina." I on misli kako je taj napitak sadržavao alkohol - i da se po svim pravilima onda može zvati pivom. On je učestvovao u Tall Bazi eksperimentu, gde su naučnici na licu mesta pokušali da rekonstruišu proces proizvodnje. Hladnim mešanjem žitarica dobili su napitak kojem se mogao menjati sadržaj alkohola tako što se menjao sadržaj vode u smesi.

Drugi istraživači, poput kanadskog profesora Maksa Nelsona sa Univerziteta Vindsor, ipak su skloni da se pridruže sumnjama Pitera Damerova kako je to drevno pivo ipak bilo sličnije kvasu, napitku od žitarica poznatom na istoku Europe. Argument u tom smeru su i pisani dokumenti drevnih naroda u kojima su čak i deci delili i po nekoliko litara tog napitka na dan.

Čak i s niskim procentom alkohola to bi značilo da u tim drevnim civilizacijama praktično nije bilo treznog čoveka na ulici, tako da i profesor Nelson smatra kako je "prilično verovatno da su takvi fermentirani napici, koji su spravljani da se piju brzo, imali veoma malo ili bili bez alkohola, kao što je kvas".

Dodaj komentar

Ime *

E-mail *

Naslov poruke *

Obavesti me...

Osveži
*

pošalji

Odustani

polja označena zvezdicom (*) su obavezna...!