Drugi pišu - Rudnik u DANAS-u

U dnevnom listu "Danas" u rubrici "Periskop" izašao je članak o našoj varošici pod naslovom "Prastari centar rudarstva". Svakako lepa i značajna vest za popularizaciju mesta Rudnik... te se nadamo da će se ova lepa reč daleko čuti. Tekst prenosimo u celosti:

Varošica Rudnik, na istoimenoj planini pripada opštini Gornji Milanovac, ali je nekoliko hiljada godina starija od samog Milanovca. Na, po mnogima najlepšoj planini Šumadije, gvožđe, srebro, olovo, zatim cink i druge rude vadili su se od kad se zna i ne zna, od pamtiveka. Rudarstvom su se ovde bavili u 4. veku pre Hrista Kelti koji su potisnuli Ilire. Zatim su došli Rimljani, a kasnije i brojni srpski vladari. U dostupnim starim arhivama pod ovim imenom planina se pominje 1296. godine.

Srpski kraljevi su ovde kovali svoj novac. Na jugozapadnoj strani otkrivena je kamena ploča boginje Majke zemlje, smatra se, na mestu gde se nalazio hram. Malo šala, a malo više je istina, da se na obroncima Rudnika i običnim ralom ili pri ukopavanju kolja za maline može postati arheolog i pronalazač neke starine.

Grkinja Jerina, supruga Đurđa Brankovića, od naroda nazvana Prokleta, umrla je upravo na Rudniku 1457.godine. I novi vladari, Turci, znali su za rudarstvo a u varošici su osnovali sedište nahije. U nedrima Rudnika bilo je rude i za Austrijance koji su u 18. veku nakratko zamenili Turke. U novije doba najgrđe je bilo pred ustanak, kad je na Rudniku stolovao „Rudnički bik“, zloglasni Sali-aga, brat Kučuk Alije, koji nije fermao ni sultana. Nadimak su mu dali Rudničani da se valjda u muci našale sami sebi jer je aga uveo za sebe pravo na prvu bračnu noć.

Niz Rudnik su se obrušila levo i desno oba srpska ustanka jedan u Orašcu, drugi u Takovu, a sama varoš je bila prva oslobođena teritorija Karađorđeve zore slobode. Izvojevali su je Rudničani i Milan Obrenović. Stazama Orlović Pavla i Radiča Postupoviča, sa ovih brda krenuli su novi junaci - Arsenije Loma i devet vojvoda u ustanke, Jovan Radojević u Javorski rat. Arsenije Loma, rodom iz podrudničkog sela Dragolja, bio je živa vatra, jedan od glava oba ustanka, junak odbrane Deligradskog šanca. Ubi ga mučki neki Turčin, pošto se vojvodi predao. Po Lomi se sada zove osnovna škola na Rudniku a tu ispred škole, u centru je i spomenik Arseniju i junacima.

Karađorđe je pokrenuo rudarstvo i doveo 35 rudara Sasa i inženjera da vade i prerađuju gvožđe, olovo i nešto srebra. Kopalo se i u vreme kneza Mihaila, kao i u toku nove Austrijske okupacije, naravno i u moderno doba. Što se popisa ratova i bojeva tiče ni ovaj poslednji nije zaobišao Rudnik. NATO je 1999. godine u prah pretvorio predajnike i TV emitere na vrhu planine. Niko nije stradao jer nikog i nije bilo u blizini a ovim je činom Milanovac spašen sramne glasine da u naš atar ni NATO neće ko da smo mi šugavi, dok recimo suparničke Čačane oru i danju i noću.

Između dva svetska rata Srbi su shvatili da vajde može da bude i sa Rudnika, a na samo iz Rudnika. Kraljevina SHS, to jest Ministarstvo narodnog zdravlja proglasilo je 1922. mesto Rudnik za vazdušnu banju.

Autor: Dragoljub Petković