0 Komentar

Četiri minula leta  iza jedne zgrade na Rudniku, na velikoj asfaltnoj podlozi, neki klinci igraju tenis. Ima ih puno, kako onih koji igraju, tako i navijača. A tenis iz godine u godinu sve kvalitetniji...Šta je tu čudno?! Najčudnije je da su im dve stolice stubovi za mrežu, a jedna dugačka tanka greda mreža! I još jedna stvar je zanimljiva – skoro svi klinci su na Rudniku samo leti! Naime, reč je o deci iz grada (Gornjem Milanovca, Užica, Valjeva, Loznice. Čačka...), čiji su roditelji poreklom Rudničani, a ferije provode kod baba i deda na najlepšoj planini Šumadije. I tako svakog leta, puna dva meseca zuje loptice iza zgrade. Istina, blizina potoka nimalo im ne ide na ruku, jer svakoga leta ostave blizu 50 loptica u njemu...Ali, nisu loptice skupe. Naravno, tu su i deca iz pomenutih  zgrada, međutim puno su mlađi, pa više navijaju nego što igraju. Kad padne mrak nastanu zajedničke igre – žmurke, jurke, hvataju se svici...I svakoga Vidovdana, kad dođu, prvo što pitaju, kad će biti završen školski teniski teren!?  Niko da im da neki valjan odgovor, da im bar pruži nadu da će iduće godine zaigrati na idealnom teniskom terenu od šljake, preko mreže, na ograđenom terenu ispod rudničke škole...