Marketing
Rudnički Portal | Sve o Rudniku na jednom mestu
Retko ko na Rudniku, možda samo desetak meštana, može vam reći da se u varošici, na reci Zlatarici, koja protiče kroz centar, gradi Akva-park. Istina, ne vidi se sa glavnog puta, ali kada, na najvećoj krivini, sa jedinog mosta u centru, krenete uz potok, iza nekadašnje čuvene kafane „Danilović“, ugledaćete nešto prekrasno: prelepa stepenasta četiri jezera, uređene obe obale potoka i nepreglednu sređenu, pokošenu livadu, koja se prostire skoro do hrama Sv. Đorđa. Dva bazena su završena, popločana dna sa napravljenim kamenim koritama, treće je u fazi izgradnje, dok četvrto čeka da bude sređeno, ozidano, popločano...
Ranije, ovaj potok je bio ruglo, obraslo drvljem, građem, u njega se slivali svinjci iz Kolonije, skupljale divlje životinje, bacao otpad...U međuvremenu svinjci su srušeni, zabranjeno je bacanje otpada, potok je postao najbistriji od svih u ovom delu Rudnika, ali, ipak, zapušten, jer se do njega nije moglo nikako doći...
- Počeo sam pre deset godina da uređujem korito Zlatarice, jer ono prolazi ivicom moga imanja. U prvo vreme da sečem drveće i granje, da čistim otpad, da kosim podivljalu livadu okolo. Odvraćale su me komšije od toga, ali bio sam uporan, radio sam od sedam ujutro do jedanaest uveče. Kad god je to vreme dozvoljavalo. Tek sada mogu reći da sam dosta uradio, tačnije možda samo pola od onoga šta sam planirao – priča Zoran Veljković, meštanin, vlasnik i jedini pregalac budućeg Akva-parka, koji nije želeo da ga slikamo. - Najviše sam uradio poslednje tri godine, kada mi je pomoć, naravno finansijsku, pružio brat Slavko, koji živi u Americi.
Da je mnogo para uloženo da se naslutiti, ali fizičkog rada očigledno još i više. Priča Zoran da je sve morao ručno da radi, jer nijedna mašina ne može uz potok. Znači samo ručna kolica, lopata, sekira, kosa, kosačica i od prošle godine trimer.
- Nisam sabirao koliko sam para uložio, niti koliko sam sati radio, jedini cilj mi je bio da se moj rad vidi i nekome svidi! Uveren sam da hoće, ali moram još bar dve godine da radim dok sve ne završim – nastavlja Zoran Veljković.- Ovo će biti savremeni Akva park, sa četiri bazena, četiri metra dugačkim toboganom, tridesetak klupa za odmor, nekoliko terasa sa ugostitenjskim uslugama, stazom za šetnju...
Pre nekoliko godina, kada su bile velike padavine, Zlatarica je podivljala i odnela dva bazena i sve ono što je bilo urađeno. Istina, bili su „suvo zidana korita“, ali sada se Zoran Veljković „opametio“, ozidao i učvrstio bazene, staze. Počeo, opet, od nule...
- Kada je najveća vrućina u dolini, kraj bazena je sveže, raj za druženje, šetanje, ležanje - priča Zoran.- Sunce ovde proviri tek posle podne, kada je idealno za kupanje. Nedavno, mada tada nisam bio na Rudniku, imao sam u gostima ceo jedan autobus. Svratili, ceo dan šetali, ostavili poruku da ih pozovem na iduće leto, kad budem završio jezera, da se kupaju. Međutim, još je rano za turizam, ne žurim, mislim da će tek za dve godine proraditi moj Akva-park...
Podstaknuta Zoranovom idejom, pridružila mu se komšinica Spomenka Mijailović, pa je od starog rudničkog mosta, od početka potoka, sredila korito na svom delu imanja, sada zida dvostepenu etno - terasu, za budući šank-restoran. U prizemlju stare legendarne kafane već je napravnjena etno - kuhinja, polako radi sa suprugom Radom, na uređenju novog, savremenog, ali i neobičnog, ugostiteljskog objekta. O čemu je reč Spomenka nije želela „da oda tajnu“.
Najveći problem, kako smo čuli na kraju razgovora sa Zoranom Veljković je parking prostor, odnosno prilaz Akva-parku. On bi trebalo da bude napravljen kraj stare kafane, ali pre toga mora se Zlatarica velikim betonskim cevima usmetiti ispod mosta. Tek tada može se pristupiti uređenju ovog prostora. Problem je i što taj plac pripada trećem vlasniku, ali za sad nema problema, jer i on podržava Zoranov projekat.
Samo da bude što pre završen, jer kad je sad ovakav prelep park, a mi smo se uverili šetajući po njemu sat vremena, kakav li će tek biti kad se završi...
